СПС РУМА - слободно о свему

Овај блог намењен је пре свега члановима и симпатизерима Социјалистичке партије Србије, као и свима онима који желе да се свестрано и објективно информишу о збивањима у општинској организацији Социјалистичке партије Србије у Руми. Чланци објављени на овом блогу отворени су за све коментаре.
Можда се питате чему овај блог поред званичне web презентације ОО СПС Рума? Одговор је колико једноставан толико и сам по себи упитан. Наиме, пошто је катастрофално вођење општинске организације у Руми од стране њеног председника Драгана Кардаша попримило последњих неколико месеци димензије које се не могу сакрити од очију чланства и румске јавности, уместо да се озбиљно и критички сагледа куда је то кренула ОО СПС Рума председник и његови послушници определили су се за тактику просипања лавине измишљотина и лажи на рачун оних који се усуђују да оно што се догађа у нашој општинској организацији назову правим именом. Када ни на тај начин нису успели да ућуткају оне који не желе да учествују у даљем срозавању СПС у Руми определили су се за очајнички корак - цензурисању информација на званичној интернет презентацији ОО СПС Рума.

Конститутивна седница Скупштине општине Рума заказана за 8. јул 2008. године није одржана. Разлог за неодржавање седнице је недостатак кворума. Наиме, оно што се наслућивало у данима преговора око формирање нове општинске власти на дан заказаног заседања скупштине се обистинило. Новоформирана скупштинмска већина коју су чинили 18 одборника СРС и 4 одборника ДСС истопила се на сам дан заседања мистериозним недоласком на седницу одборника СРС Тине Антонић. Најављивани план ДС да ће све учинити да, када већ није успела да формира већину у скупштини, скупштина не буде формирана и да се у Руми настави власт привременог органа на најбољем путу је да се оствари. Можда је то добро за Демократску странку, али за Руму у сваком случају је понижавајуће. Поготово ако се зна да је Скупштина општине Рума и у претходном сазиву распуштена због куповине мандата појединих одборника уптраво од стране ДС.

Овакав расплет догађаја је не само за грађане Руме, већ и  за СПС у Руми ван сваког политичког интереса. И ту морамо бити сасвим јасни и конкретни. Грађани Руме нису ничим заслужили да буду таоци привремене власти јер су на изборима дали мандате својим представницима да се договоре.Куповина мандата директно је прекрајање изборне воље грађана и зато је још тужније сазнање да постоје врло озбиљне сумње поткрепљене и неким доказима да је у покушају куповине једног мандата учествовао и носилац изборне листе СПС и председник ОО СПС Рума Драган Кардаш.

Презентовани тонски запис разговора Драгана Кардаша и одборника СРС Слађана Манчића, који тешко оптужује Драгана Кардаша, баца велику љагу и на ОО СПС Рума. Наравно да је дужност Драгана Кардаша да чињенице везане за све ово објасни члановима СПС. Његови покушаји да тај случај интерпретира на начин како је он то учинио на седници Извршног одбора 10. јула више је него отужан. Уместо да објасни да ли је он овлашћен да спроводи политику СПС или да буде курир ДС у извршењу њених прљавих послова он се определио да блати управо оне који су тражили да одговори на та питања. Још је поразнија чињеница да ни већина чланова Извршног одбора није смогла снаге чак ни да учини оно што би елементарна логика налагала, односно да салуша понуђени аудио запис и да се својим ушима увери у истинитост речи и аргумената које је у своју одбрану изнео председник општинског одбора.

Неконституисање локалне скупштине није политички интерес СПС и због чињенице да понављање локалних избора на јесен даје мале шансе СПС и због околности око формирања републичке владе, односно недовољног времена да та влада покаже неке конкретније резултате који би вратили поверење доброг дела бирача који објективно имају прилично негативан став према коалицији са ДС. Дакле то је један разлог више да управо наши одборници присуствују конститутивној седници. Нови избори несумњиво иду у прилог само ДС. Чини нам се и Драгану Кардашу, а зашто и то он треба да објасни. Или тај фамозни тонски запис све говори?

Уосталом, ко жели може се у њега и лично уверити. Довољно је да остави захтев и свој e-mal у коментару да би преслушао шта је циљ Драгана Кардаша, чији новац нуди и у чије име преговара.

Друга конститутивна седница Скупштине општине Рума данас није одржана поново због недостатка кворума. Пре почетка седнице у скупштинску салу су ушли само одборници СРС и ДСС, њих 20. Одборници Демократске странке, њих 17, су остали у ходнику, а 3 одборника СПС НИСУ СЕ НИ ПОЈАВИЛА. Грађане Руме дакле чека још пар месеци принудне управе а потом нови локални избори. Сценарио најављен у претходном чланку, а богами и на тонском запису разговора Кардаш-Манчић се остварује. Треба ли то сада још некоме доказивати? Тим поводом отварају се многа важна питања, а најважније је следеће : Ко је дао одборницима СПС мандат да управо они највише раде у корист штете ОО СПС. Ако је ноћ уочи седнице Скупштине општине председник општинског одбора СПС као плод своје ''мудре и визионарске'' политике информисао општински одбор о постигнутом коалиционом споразуму са ДС и ДСС, који између осталог њега кандидује за Председника Скупштине, и тражи сагласност на исти, а затим се сутрадан ни он ни остали одборници не појаве на седници, онда не преостаје ништа друго него да се подсетимо дела снимљеног разговора Кардаш-Манчић где Кардаш саопштава да је коначан циљ да се скупштина не конституише. Данас је овим потезом ставио тачку на то и може, попут Стипета Месића да каже : ''Ја сам посао обавио, скупштина није конституисана.'' Дакле успешно обављен посао за све, само не за ОО СПС Рума. Каже, није дошао на седницу јер је тражио додатне гаранције да ће ДСС испоштовати коалициони споразум. Замислите, лицемерства. На општинском одбору показује коалициони споразум и истиче како његову реализацију гарантује председник покрајинског одбора СПС Душан Бајатовић, као и председници виших органа ДС и ДСС, како су све три странке тражиле и добиле сагласност својих централа да склопе споразум, а сада он и ДС траже додатне гаранције. Може ли још неко, после свих претходних лажи да прогута и ову. Ако може онда ми још нисмо додирнули дно. Изгледа да ми баш толико треба да треснемо да би се неке усијане главе освестиле.

По свему судећи самовоља председника ОО СПС Рума свакога дана у сваком погледу све више напредује. Из фазе у којој је својој самовољи давао какав такав формални легитимитет, на последњој седници привременог органа општине Рума Драган Кардаш је одлучио да учини корак напред.

Схвативши, ваљда, да му чланство у привременом органу општине Рума даје  мандат да се понаша и као привремени управник у ОО СПС Рума, одлучио је да демонстрира своју осионост разрешујући дужности два директора који су на ту функцију постављени на предлог СПС. Можда ће неко рећи - па шта, директори се постављају и мењају свугде, па што не би и у Руми. И не би ту ништа било спорно да се о томе предсаедник консултовао са органима ОО СПС Рума, да је свој предлог образложио, дао разлоге због којих мисли да то треба учинити, и добио сагласност истих оних органа на чији су предлог ови људи и постављени на те функције. Да је затим дао предлог за именовање њихових наследника на тим функцијама. То би био демократски и статутарни поступак. Овако, одлука о њиховом разрешењу није ништа друго него лични хир председника ОО СПС Рума.

  Али оно што је још поразније у свему томе јесте да је председник учинио још једно понижење Социјалистичкој партији Србије подржавши постављерње на те функције кадрова који немају баш никакве везе са СПС, не морам да понављам, опет без икакве одлуке органа наше партије. Један је од новопостављених директора је високи функционер ДС у Руми, а други је такође био кадар ДС од 2000-те до 2004-те године. Али нису овде тема они. И није намера оспоравање њих као кандидата. Реч је о томе да је дужност онога коме су уста пуна бриге о СПС, и који је у привремени орган ушао да би заступао и интересе СПС, а не да поклања, као своју прћију, било којој странци оно што је припало СПС по основу изборних резултата. Толико о томе ко чију политику у СПС спроводи. Док појединце оптужује да су експоненти туђе политике у СПС председник без зазора, из дана у дан, својим приватним коалиционим партнерима испуњава сваку жељу, као дарежљива фонтана, чим убациш неки новчић.

И на крају, све ово има још циничнији и тужнији смисао ако се зна да је учињено на дан када је у ОО СПС Рума свечано обележавана осамнаеста годишњица оснивања Социјалистичке партије Србије. Некима то није нимало засметало да ударе бригу на весеље, некима је то био додатни мотив за дернек, а било је и оних који су се питали присуствују ли рођендану или даћи. Свако према својој савести и својој мери достојанства...

Од истека рока за конституисање Скупштине општине Рума истекло је већ пет дана. Од последње неуспеле конститутивне седнице десетак. Више нема дилеме да нас за пар месеци, а до краја године свакако, очекују нови локални избори. У међувремену привремени орган општине Рума још неко време ће жарити и палити општином, демонстрирати силу и осионост... А где смо ту ми?

Како ствари стоје, наша улога у свему томе свела се на улогу уличног шибицара који на пијачни дан пред збуњеном масом ваља своју куглицу између три кутије од шибица и понавља само једну реченицу : ''Сад је има, сад је нема...''. У тој представи за наивне неко је у наше име, без наше сагласности прихватио да одигра ту срамну улогу узимајући плен отет од лаковерних за себе а срамоту остављајући свима нама. О томе шта ће бити сутра, када строги критичари у лику грађана изанализирају свачију улогу у овој прљавој представи и када упру прстом у главне преваранте нико не брине. И то је оно о чему би морао свако од нас да се запита. А да ли је баш тако?

Очигледно да громогласна тишина која се стуштила над општинским и извршним одбором наше општинске организације не оставља никакву сумњу да је је наш брод на добром путу ка суноврату а кормилар уместо знака за узбуну даје посади знак да започне песма. Како другачије објаснити чињеницу да председник општинског одбора не шаље никакав абер о томе шта се то догодило те се коалициони споразум са ДС и ДСС, који је уз толику помпу и славодобитнички хвалоспев предочио општинском одбору, није остварио.

Још више чланове општинског одбора требало би да занима зашто се одборници наше коалиције нису појавили ни на једној конститутивној седници скупштине.

Или, ко је овластио председника општинског одбора да преузме апсолутне ингеренције у доношењу одлука о кадровским решењима у јавним предузећима и установама, односно да ли су, а да ми то и не знамо, суспендовани органи партије који по статуту једино могу да донесу такве одлуке.

Све су то питања о којима би општински одбор морао да заузме став. То су питања на која се не може избећи одговор. Управо онако како је речено у наслову овог чланка. Можда неко мисли да ће одговоре на ова питања најлакше избећи доводећи општинску организацију пред свршен чин нових избора са образложењем да су они приоритет свих приоритета и да отварање ових тема само може да угрози изборни резултат. Ако неко тако мисли грдно се вара. Док се ова отворена питања унутар општинске организације не реше сваки избори за нашу општинску организацију биће чисто губљење времена. И једино полагање рачуна о тим и другим отвореним питањима може да врати смисао сваком даљем раду општинске организације.

И данас са истим, ако не и чвршћим убеђењем, стојим иза становишта које сам изнео на седници извршног одбора да је питање враћања достојанства и поверења у нашу општинску организацију у најтешњој корелацији са питањем опстанка Драгана Кардаша на њеном челу. Што се дуже решење тог питања одлагало то ће теже последице бити по општинску организацију. Са њим нема ни организационе ни кадровске а ни моралне консолидације општинске организације. Равнодушност којом се са оваквим стањем мири добар број чланова извршног и општинског одбора, ма колико изгледало чудно, само говори у прилог свему овоме. Као и равнодушност виших органа СПС, који су о свему овоме обавештени, али бар за сада не предузимају ништа у правцу превазилажења свега тога.

Таман сам помислио да овај блог, може да се затвори и одложи у архиву, баш као и мој не баш кратак и не баш безначајан ангажман у Социјалистичкој партији Србије, кад не лези враже! Не одустајући од стечене навике да јутро започнем завирујући у неке сајтове у нади да ћу пронаћи нешто што ће ме довољно разбудити пре него што отворим прозор и коначно завирим у реалан свет, упутих се и на сајт Општинског одбора СПС у Руми. Кад тамо имформација да је саобраћај електронског система ОО СПС Рума ка мени суспендован, илити у преводу - суспендован ми је приступ сајту Општинске организација СПС у Руми.

Морам признати да је то била врло делотворна количина информација за разбуђивање тог јутра и сасвим довољна количина иритирајућих глупости за тек започињући дан. Мада су сви моји налози за приступ заштићеном делу електронског система СПС Рума, укључујући и налог за електронску пошту на том систему, већ били угашени много раније, одмах после мог иступања из СПС, дакле иако је већ била искључена свака могућност и употребе и злоупотребе тог система са моје стране, некоме ни то није било довољно већ је одлучио да ми суспендује приступ и јавном делу електронског сервиса, дакле оном делу система који је доступан свим грађанима који се конектују на мрежу. Једноставније речено, неко је одлучио да ми ЗАБРАНИ ЧИТАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА НА САЈТУ. То је већ нешто што заслужује посебну пажњу, не зато што сам ја у питању, јер мене лично та сулуда одлука апсолутно не погађа, осим што ћу када пожелим да се информишем о најновијим ''успесима'' СПС у Руми морати да се померим који метар даље и седним за други рачунар, већ због тога што то осликава у најбољој мери стање свести које тренутно доминира у општинској организацији СПС у Руми. Овакву одлуку могао је донети само неко чијим одлукама и поступцима руководи искључиво ирационални страх. И то страх чија природа се не може другачије окарактерисати него као хистерични страх од нечега што објективно не може да представља никакву опасност. Кажем безразложан јер ако сам ја и представљао неку врсту опасности за некога у општинској организацији онда сам то могао бити само док сам у њој био. Оног момента када сам напустио СПС они су добили једну бригу мање. Али изгледа и главобољу више јер су увидели да мојим одласком није отишао и проблем, да је он остао и да ће још дуго ту тињати напросто зато што се он сам по себи решити неће док они сами не прискоче да га решавају. Тај страх који се обрушио на појединце из румског СПС мора да је јако велик чим се плаше и помисли да ћу ја можда понекад прочитати нешто од онога што они напишу. Замислите ту врсту анксиозности.И ту количину несигурности у себе која се иза ње крије.

Ако је смисао, или ако хоћете маркентиншка мисија, веб презентација да за себе вежу што већи број конзумената информација које се на њима пласирају, онда је тотално одсуство разума било коме, па чак и својим неистомишљеницима, суспендовати приступ тим информацијама. И изгледа да смо ту дошли до праве дефиниције поступка о којем пишем. Њихова системска обустава електронског саобраћаја ка мени заправо није ништа друго до права слика СИСТЕМСКЕ ОБУСТАВЕ РАЗУМА у општинској организацији СПС у Руми.