СИСТЕМСКА ОБУСТАВА РАЗУМА
Таман сам помислио да овај блог, може да се затвори и одложи у архиву, баш као и мој не баш кратак и не баш безначајан ангажман у Социјалистичкој партији Србије, кад не лези враже! Не одустајући од стечене навике да јутро започнем завирујући у неке сајтове у нади да ћу пронаћи нешто што ће ме довољно разбудити пре него што отворим прозор и коначно завирим у реалан свет, упутих се и на сајт Општинског одбора СПС у Руми. Кад тамо имформација да је саобраћај електронског система ОО СПС Рума ка мени суспендован, илити у преводу - суспендован ми је приступ сајту Општинске организација СПС у Руми.
Морам признати да је то била врло делотворна количина информација за разбуђивање тог јутра и сасвим довољна количина иритирајућих глупости за тек започињући дан. Мада су сви моји налози за приступ заштићеном делу електронског система СПС Рума, укључујући и налог за електронску пошту на том систему, већ били угашени много раније, одмах после мог иступања из СПС, дакле иако је већ била искључена свака могућност и употребе и злоупотребе тог система са моје стране, некоме ни то није било довољно већ је одлучио да ми суспендује приступ и јавном делу електронског сервиса, дакле оном делу система који је доступан свим грађанима који се конектују на мрежу. Једноставније речено, неко је одлучио да ми ЗАБРАНИ ЧИТАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА НА САЈТУ. То је већ нешто што заслужује посебну пажњу, не зато што сам ја у питању, јер мене лично та сулуда одлука апсолутно не погађа, осим што ћу када пожелим да се информишем о најновијим ''успесима'' СПС у Руми морати да се померим који метар даље и седним за други рачунар, већ због тога што то осликава у најбољој мери стање свести које тренутно доминира у општинској организацији СПС у Руми. Овакву одлуку могао је донети само неко чијим одлукама и поступцима руководи искључиво ирационални страх. И то страх чија природа се не може другачије окарактерисати него као хистерични страх од нечега што објективно не може да представља никакву опасност. Кажем безразложан јер ако сам ја и представљао неку врсту опасности за некога у општинској организацији онда сам то могао бити само док сам у њој био. Оног момента када сам напустио СПС они су добили једну бригу мање. Али изгледа и главобољу више јер су увидели да мојим одласком није отишао и проблем, да је он остао и да ће још дуго ту тињати напросто зато што се он сам по себи решити неће док они сами не прискоче да га решавају. Тај страх који се обрушио на појединце из румског СПС мора да је јако велик чим се плаше и помисли да ћу ја можда понекад прочитати нешто од онога што они напишу. Замислите ту врсту анксиозности.И ту количину несигурности у себе која се иза ње крије.
Ако је смисао, или ако хоћете маркентиншка мисија, веб презентација да за себе вежу што већи број конзумената информација које се на њима пласирају, онда је тотално одсуство разума било коме, па чак и својим неистомишљеницима, суспендовати приступ тим информацијама. И изгледа да смо ту дошли до праве дефиниције поступка о којем пишем. Њихова системска обустава електронског саобраћаја ка мени заправо није ништа друго до права слика СИСТЕМСКЕ ОБУСТАВЕ РАЗУМА у општинској организацији СПС у Руми.